Sredinom 15. veka despot Đurađ Branković je od pape Nikole V dobio odobrenje da u Ugarskoj podigne devet pravoslavnih manastira. Tada je na prostoru Fruške gore postojao veliki broj pravoslavnih i katoličkih manastira (prema nekim podacima 35). U prvoj polovini 16. veka, usled prodiranja turske vojske u Ugarsku, stradali su i pravoslavni i katolički manastiri, ali su obnavljani samo pravoslavni jer se katoličko stanovništvo povuklo pred turskom najezdom. Manastiri nastali u 16. veku pripadaju moravskom arhitektonskom stilu. Krajem 17. i početkom 18. veka, za vreme austro-turskih ratova, obnovljeni manastiri su ponovo stradali. Oni su opet obnovljeni, ali je na tradicionalnu arhtekturu tokom njihove obnove veliki uticaj imao barok. Fruškogorski manastiri su teško stradali i tokom Drugog svetskog rata. Od danas aktivnih 17 manastira samo osam je zadržalo arhitekturu iz vremena prvobitne gradnje, dok ostali imaju izgled iz 18. veka.

Ova jedinstvena kulturno-istorijska celina, koju nazivaju i Severna Sveta gora ili Srpski srednjoevropski Atos, utvrđena je za Kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, a predložena je i za upis na Listu Svetske baštine UNESKO-a. Od zapada ka istoku nalaze se manastiri: 1.Privina Glava, 2.Divša (Đipša), 3.Kuveždin, 4.Petkovica, 5.Šišatovac, 6.Bešenovo, 7.Mala Remeta, 8.Beočin, 9.Rakovac, 10.Jazak, 11.Vrdnik, 12.Staro Hopovo, 13.Novo Hopovo, 14.Grgeteg, 15.Velika Remeta, 16.Manastir Krušedol, 17. Manastir Fenek

POGLEDAJTE PROGRAM PUTOVANJA
FRUŠKOGORSKI MANASTIRI – IZLET – JESEN – LAVLI
PODELI